Новости
strana: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27| 10.03.2018. | Мислиша |
 8. марта 2018. год. у нашој школи одржан је основни ниво националног математичког такмичења "Мислиша 2018". Као и претходних година одзив ученика је био одличан. Разлог за велики одзив је управо чињеница да на овом такмичењу могу да учествују сви ученици који то желе без обзира на оцену из математике односно без икакве селекције. Из наше школе такмичењу је приступило 78 ученика од другог до седмог разреда. Најуспешнији такмичари учествоваће на републичком финалу у Београду 22. априла 2018. За постигнуте резултате "Архимедес" додељује одговарајућа признања - награде (I, II, III) и похвале. Такмичење "Мислиша" специфично је по томе што код ученика (и наставника) подстиче логичко мишљење у решавању брилијантних проблемских задатака. Циљ овог такмичења је популаризација математике код деце. У нашој школи циљ је остварен. Овај 08. март био је прави математички празник и сад с нестрпљењем ишчекујемо резултате.Татјана Сакса |
| 15.02.2018. | Активности у учионици I-2 |
 Угледни час, Особине водеКоришћењем интерактивне наставе, као дидактичког модела и групног начина рада, ученици првог разреда ОШ "23. октобар" из Голубинаца су 14.2.2018. проучавали особине воде. Час су започели решавањем загонетке "У њој се огледаш, огледало није, из ручице бежи кад се дете мије." Потом су се подсетили особина живе и неживе припроде и записали што више асоцијација везаних за реч вода. Испунили су табелу бр. 1, претпостављајући шта од понуђених материјала вода може да раствори. Реч претпоставка објаснили смо посматрајући кроз прозор данашње временске прилике: "Када погледамо кроз прозор, видимо да сија сунце и можемо да помислимо да је напољу топло, али док не изађемо и не уверимо се, ми само претпостављамо, нисмо сигурни. Претпоставке се доказују огледом или експериментом." Ученици су наставили рад у четворочланим, хетерогеним групама. Један ученик је читао задатке, други је вршио експеримент, трећи је записивао резултате, а четврти је читао извештај. Експеримент се састојао у томе да у четири чаше ученици покушавају да растворе материјал који су добили: коцку шећера, шећер у кристалу, шећер у праху, сусам, "цедевиту", брашно, пасуљ, со, цимет, "вегету", папир, спајалицу, млеко, детерџент, сирће, уље, ацетон, алкохол и шампон. Посматрали су да ли су се материјали растворили потпуно, делимични или се нису уопште растворили. Запажања су записали у табелу бр. 2. После завршеног експеримента, упоредили су резултате у табелама да и видели да ли су им претпоставке исте као и докази, заједно смо извели закључак и записали у свеске. Ученици су показали висок степен озбиљности и преданости у раду. Несебично су помагали једни другима, у жељи да што боље ураде задатак. На крају часа су били задовољни и изразили жељу да имају што више оваквих часова. При планирању часа коришћен је Зборник припрема за угледне часове разредне наставе, издавачке куће Едука, прилог колеге Младена Глигоријевића. Биљана Пекић |
| 15.02.2018. | Мачкаре 2018. |
 Мачкаре или "премундурени" дани представљају стари покладни обичај стар преко 250 година, који се традиционално одржава у Голубинцима. Покладе означавају почетак поста уочи већих празника, у случају "Мачкаре" - Ускршњег поста. Овај обичај представља приказивање магијско-религијске радње и поклапа се са доласком новог вегетационог циклуса. Током ове манифестације мештани села Голубинци припремају маске везане за актуелне друштвене теме, историјске личности или личности из филма, цртаног филма, света музике и сл.Ученици ОШ "23. октобар", предвођени учитељицом Аницом Ћаћић, сваке године активно учествују у овој манифестацији. Већ почетком фебруара школски ходници одјекују веселом дечјом грајом, пријављивањем за каревал и ишчекивањем које ће маске ове године ко понети. Ове године, 11. фебруара, осим ученика наше школе, "намачкарили" су се и ученици ОШ "Милан Хаџић" из Војке и ОШ "Симеон Араницки" из Старе Пазове, чиме је настављена квалитетна сарадња наших школа. Овај леп, стари обичај повезао је старе и младе, Голубинчане и госте, школарце и оне који су давно из школа изашли и подсетио нас на време које је иза нас, време заједништва, несебичности и безазлености. Биљана Пекић |
| 10.02.2018. | Активности у учионици I-2 |
 Час народне традиције, Ручни радовиПолазак у први разред је једна од највећих промена у животу деце, када безбрижно предшколско раздобље замењују школске обавезе. Због тога учитељи теже да учине наставу занимљивом и приступачном дечјем узрасту. У ОШ "23. октобар" у Голубинцима, 5.2.2018. прваци су дочекали своје баке на часу народне традиције, где је љубав, као нит повезала генерације. Емотивно, уз покоју сузу, баке су причале о својој младости, како су и од кога, научиле ручне радове, када су се ручни радови радили и за које прилике. Пошто су погледали ручне радове које су баке понеле, прелепе столњаке, пешкире, плетене и хеклане капе и шалове, уз несебичну помоћ бака деца су и сама покушала да ураде неколико петљи или бодова. Нико није гледао да ли је правилно и добро урађено, битно је да су сви уживали. Биљана Пекић |
| 05.02.2018. | Знање је - трајање |
 Ове године ученици, наставници и сви запослени у Основној школи "23. октобар" Голубинци, обележили су школску славу добро промишљеном и лепо изведеном ђачком представом под насловом "Знање је - трајање".Припреме представе су кренуле почетком децембра месеца, када је на Наставничком већу донета одлука да су за програм прославе задужене учитељице. Тежак и одговоран задатак, с обзиром да ова година протиче у знаку обележавања 260 година од историјски потврђених података да школа у Голубинцима постоји. Одговорност према далековидим прецима, који су, загледани у будућност, одвајали од сиротињског живота за образовање потомака, посебно је захтевала да учинимо све како би смо оправдали њихова одрицања. Учитељица Бранка Бељин је прихватила да напише сценарио за представу. Решени да речју, песмом и покретом истакнемо дело утемељивача школа у земљи Србији, Светог Саве, представили смо на једној страни сцене породицу окупљену око стола, а на другој страни учионицу са ђацима. Деца, тек пристигла из школе причају баки и деди шта су научила на часовима Српског језика, Музичке културе и Природе, а њихову причу поткрепљују сцене и разговори које се одвијају у учионици, а говоре о сеобама, слози и неслози, одрастању, самосталности. Старима је то повод да се присете градње школе, мука са предрасудама: "Тамо ће ме вазда тући, жив ти нећу доћи кући", прича деда унуцима како је слушао да се ради у школи, а младима да направе поређење са данашњим временом и сазнањима. Од настанка, промена, дилема куда даље, па све до данашњих дана, живот школе се одвијао пред очима публике која је у потпуној тишини ослушкивала речи ђака-глумаца. Ученици, наши мали и велики уметници, били су сјајни. Одабрани на "правој аудицији", између ученика нижих и виших разреда, марљиво су вежбали, стрпљиво понављали десетак пута једну сцену у току пробе и наравно, били одлични на самој представи. Учитељице: Бранка Бељин, Сања Савић, Аница Ћаћић, Јованка Ковачевић, наставница Дубравка Ћаћић са школским хором, костими које нам је великодушно уступио ФА "Дукат", допринели су да представа протекне глатко, упркос таласу треме који је захватио децу пред излазак на сцену. Вежба је показала делотворност. Сваки детаљ и покрет су били у функцији поруке представе: "Није срамота не знати, него је срамота не хтети научити". Свечаности представе и снажан утисак на публику је оставио плакат, дужине осам метара, на коме су представљени векови развоја наше државе и развоја писмености, од 12. века, до краја Првог светског рата, од кога је, ове године, прошао тачно један век. У средишту плаката постављена је школа, као зеница ока предака, који нас кроз њу посматрају. Заједничка порука учесника у представи послата је присутној публици и свим људима добре воље, речима које изговара мајка: "Некада, као и сада, ходајући стопама Светог Саве, важно је научити децу да раде, штеде, уче, поштују старије, буду честити и милосрдни људи како би смо трајали у временима која долазе". Ми одрасли, који смо их гледали, примили смо поруку из дечијих срца у песми коју су заједно, уз учешће публике, на крају отпевали: Како би било да знате, кад би сви људи на свету, баш као сва деца на свету, одлучили да завлада влада. Било би лепо, зар не? Бранка Бељин |
